Aronija

ŠTA?

Aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće veoma nalik borovnici. Često je nazivaju i sibirska borovnica, iako je njena postojbina Severna Amerika, valjda zato što je rano dospela u Sibir… ili zbog toga što je otporna na veoma niske temperature, čak i na mraz do -45°C. Raste u obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostići visinu od oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koje je nešto oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i činjenica da se plodovi aronije dobro održavaju na grmu tako da se mogu brati čak i dva meseca nakon sazrevanja.

KAKO?

Aronija ima neverovatno visok nivo antioksidansa. Ogromna količina tanina i flavonida, gde glavnu ulogu ima antocijanin, aroniju čini najjačim, dosad poznatim, antioksidansom. Upravo antocijanini utiču na otpor ove biljke i njenu neverovatnu antioksidativnu snagu.

Fitoterapeuti širom sveta tvrde da je aronija veliki i efikasan čistač organizma pa da time sprečava nastanak i razvoj karcinoma, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija… s obzirom da sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine) s pravom nosi naziv „super voće”.

ZAŠTO?

Aronija je snažan antioksidans koji sprečava stvaranje slobodnih radikala i degeneraciju zdravih ćelija u ljudskom tkivu i krvnoj plazmi pa time usporava i proces starenja organizma. Za ovo su zaduženi antocijanini, tanini, vitamini C i E. Pored ovih vitamina, bogata je i vitaminima A, B2, B6, B9 i vrlo retkim vitaminom P. Od minerala obiluje kalcijumom, kalijumom, gvožđem, molibdenom, manganom, fosforom i jodom. Sadrži i redak voćni šećer sorbitol. Nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati, čime dodatno potvrđuje svoj status zdrave hrane.

Zainteresovani ste za više informacija?